ИСТОРИЈАТ
Министарство просвете НРС априла 1948. године оснива 16 архивских средишта на подручју Србије. Једно од тих средишта основано је 15. априла 1948. године у Светозареву. Средиште је представљало зачетак организоване заштите архивске грађе на подручју некадашњег Моравског округа.
Основни задаци новооснованог архивског средишта били су евидентирање архивске грађе на терену и предузимање заштитних мера спасавања архивалија. У том погледу Министарство просвете НРС издало је Упутство за руководиоце архивских средишта „да се на време и тачно примени и изврши Наредба о привременом спасавању архива”. По Упутству, руководилац архивског средишта био је обавезан да пронађе, попише и опише све архиве.
Архивско средиште у Светозареву обављало је делатност на подручју бившег Моравског округа. Љубивоје Поповић, професор историје у Гимназији, био је први руководилац Средишта. Без просторија и са хонорарним руководиоцем. Средиште се у самом зачетку суочило са проблемом опстанка због игнорисања и неразумевања сврсисходности његовог постојања.
Одласком Љубивоја Поповића 1. октобра 1948. године покренут је рад Средишта до 7. марта 1949. године, када је именован нови руководилац - Љубиша Вујић, судија у пензији. Архивско средиште се поново нашло на почетку суочено са неразумевањем локалне власти, али и без шире друштвене подршке. У настојању да се обезбеди подршка образован је Саветодавни одбор који је имао шест чланова, представника среских народних одбора. Захваљујући Љубиши Вујићу оживела је и редовна делатност Архива свестранијим евидентирањем архивске грађе. Такође, обезбеђен је и простор за смештај ове установе у улици Ђуре Јакшића бр. 2 (бивша кафана "Талпара").
На тај начин створени су услови за оснивање сталне установе заштите којој би се посебним законом дало достојанство културне институције.
ГРАДСКА ДРЖАВНА АРХИВА
На основу Општег и Републичког закона о државним архивима, Извршни одбор Градског народног одбора среза Светозарево је 6.12.1951. године донео Одлуку о оснивању Градске државне архиве у Светозареву. Подручје рада Градске државне архиве обухватало је градове Светозарево, Параћин и Ћуприју и белички, раванички, параћински, ресавски и деспотовачки срез. Градска државна архива је задржала просторије некадашњег Средишта, у одељењу површине 40 м2 које је било подељено на магацински и службени простор. Архивалије су повезиване канапом и одлагане на патосу.
Две године после оснивања (1953.) Градски народни одбор је одредио две просторије у улици Бошка Ђуричића бр. 10 (зграда Трговинске коморе) за смештај архивске грађе. Један део архивске грађе „републиканског значаја у 15 сандука и 23 кутије од американ. пакета” смештен је у закупљеном простору у улици Хајдук Вељка бр. 9. Архивом је руководио в.д. управник Љубиша Вујић, дотадашњи руководилац Средишта, чиме је обезбеђен континуитет у раду.
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ СРЕЗА СВЕТОЗАРЕВО
Градску државну архиву у погледу финансирања 1. јануара 1956. године преузима Народни одбор среза Светозарево. Подручје надлежности Архива је задржано и простирало се на 26 општина среза Светозарево. Упоредо са овом променом Градска државна архива 1957. године мења назив у Историјски архив среза Светозарево. Тада је донет први Статут који је дефинисао Архив као „стручну и научну буџетску установу засновану на начелима друштвеног управљања”. Основна функција Архива је да „прикупља, чува и заштићује, сређује, обрађује, публикује важну архивску грађу и омогућује њену научну, службену и другу употребу”. Крајем 1962. године дошло је до статусне промене Архива пошто је Народни одбор среза Крагујевац преузео права оснивача Историјског архива у Светозареву. Наредне године Архив је усељен у нове просторије прилагођене намени на Скверу народне омладине број 1. Организациона структура у Архиву такође је доживела преображај. Повећањем броја радника (десет) попуњени су запостављени одсеци, а одсек сређивања и обраде добио је троје службеника. Наведене статусне и организационе промене су постепено утирале пут ка профилисању архива модерног типа.
САВРЕМЕНИ АРХИВ
Закон о управљању у области културе 1968. године и нови Закон о архивској грађи и архивској служби 1967. године, створили су услове да се архивска служба у потпуности развије у складу са новим политичким, државотворним и културним стремљењима. Самоуправљање је потпуно продрло у архивске колективе, чиме је суштински измењена организација рада и управљања. Органи управљања у архивима били су радна заједница, савет, стручно веће и директор. Историјски архив среза Светозарево је, поред наведених промена, добио новог титулара. Укидањем среза Крагујевац 31. марта 1967. године, право и обавезе оснивача преузела је СО Светозарево, а суоснивача СО Ћуприја, Параћин, Деспотовац, Свилајнац и Рековац. Нове просторије архива у некадашњој Учитељској школи „Сретен Аџић” које су усељене крајем априла 1973. године и адаптирана зграда „павиљона” за пословни простор 1975. године као и промена назива 14. децембра 1974. године у Историјски архив „Средње Поморавље”, коначно су дефинисале Архив Јагодине као архив модерног типа.
ГАЛЕРИЈА
 |
Две године после оснивања 1953. године, Градски народни одбор је одредио две просторије у објекту у улици Бошка Ђуричића бр. 10 у Светозареву (зграда Трговинске коморе) за смештај архивске грађе. |
|
Захваљујући Љубиши Вујићу оживела је и редовна делатност Архива свестранијим евидентирањем архивске грађе. |
 |
Године 1975, адаптирана је зграда „павиљона” за административну зграду Историјског архива Светозарево. |
 |
У приземљу зграде „старе” Учитељске школе, смештен је депо Историјског архива Јагодине. |